Не одрадне житьтьа Мотрине. Не веселим оком дивиласьа ј јіјі стара мати на ту осельу, на лихиј тој захист… Вони б јого кинули, јак би було де притулитисьа. Та де јого при недостачах, при убожестві?! Коли на роботу бојалисьа пријмати Мотрі…
Літом Мотрьа стаје жати. У Пісках ніхто не пријмав, — бо помітили, шчо в кого Мотрьа жне — всьа нива закрутньами унизана. В сусідньому селі Бајраках Мотрьа хліб заробльала, — на жнива становиласьа.
Шчо за літо заробить Мотрьа, те за зіму ј проживуть,… коли шче ј ставало! А було так, шчо нід рібка соли, ні пилинки борошна… Де вже думати про одежину!! Шчо дівујучи, придбала Мотрьа, то все позношувала: — саме гнотьтьа та ремја висіло… Јак заробить конопель, — то ј добре. Помочить јіх, висушить, витіпа; кістрицьа на топливо, волокно на прьадіво. Напрьаде отак літ за двоје, оснује, витче, так і сорочка је, вибје, — спідницьу пошије, јупку… У вибіјчаному ј у свьато ходила. Другі в плахтах та запасках, голови шовковими платками повивјазујуть, а Мотрьа з вибіјчанојі јупки та спідниці не вилазила. Біленькоју хусткоју завјажетьсьа, та ј шмарује… Ото будденне ј празникове! А шчо старе, дране, — позшиваје, позаштопује, матері старе тіло прикрије, дитині — штанці, куцину… Нужда! На зіму на всіх одна јупка була. Піде куди Мотрьа, — сиди, мати, з хлопчиком дома — і не рипајсьа! Піти треба матері, — сиди, Мотре,… бо ј чоботи одні! Так на перемінку в одному ј ходили. Робота не страшна, јак сила је. Мотрьа день і ніч в роботі, та в роботі; літом — на полі, зімоју — дома. А Оришка — стара вже — не здужала; — тільки ј того, шчо догльадаје дитини… Јак літком немаје Мотрі дома, — баба зварить јому јістки, догльане, ј нагодује, ј спати положить, котка співаје…
Ај дитина ж то вијшла — на славу! Повновиде, чорньаве, головате, розумне… Тільки јакесь невеселе, вовчкувате, тихе. Другі діти жваві — јак дзикга крутить-
