Словник української мови (1927)/жид

Матеріал з Вікіджерел

Жид, да, м. 1) Еврей, жид. 2) = насек. Гук. Вх. Пч. I. 7. Ум. Жидо́к, жидо́чок, жиду́нь, жи́дик, *жи́длик, жи́дличок. Ув. Жидю́га. Шевч. 133. Жидя́ка. Мнж. 147.