Словарь української мови (1924)/Прит

Матеріал з Вікіджерел
Словарь української мови
Борис Грінченко
П
Берлін: Українське слово, 1924
А · Б · В · Г · Ґ · Д · Е · Є · Ж · З · И · І · Ї · Й · К · Л · М · Н · О · П · Р · С · Т · У · Ф · Х · Ц · Ч · Ш · Щ · Ю · Я
 
П.
 

притаганка  •  притаєнний  •  притаїти  •  притаїтися  •  притакнути  •  притаковити  •  притаковитися  •  притакувати  •  притаманний  •  притаманно  •  притамний  •  притамувати  •  пританцьовувати  •  притарабанити  •  притарабанитися  •  притарасовувати  •  притаскати  •  притвор  •  притектися  •  прителепкуватий  •  прителіпатися  •  прителішитися  •  прителішуватися  •  прителющити  •  прителющитися  •  притемком  •  притемніти  •  притика  •  притикати  •  притикатися  •  притикач  •  притин  •  притина  •  притинати  •  притирити  •  притирок  •  притирювати  •  притирюватися  •  притиск  •  притискати  •  притихати  •  притихомирити  •  притихомиритися  •  притихти  •  притихшати  •  притичина  •  притичка  •  притишити  •  приткати  •  приткнути  •  притовкмачити  •  притовкти  •  притовпитися  •  притока  •  притокмити  •  притолочити  •  притомен  •  притомити  •  притомляти  •  притомлятися  •  притомний  •  притопити  •  притоптати  •  притоптувати  •  приторговувати  •  приторжити  •  приторкатися  •  приторкувати  •  приторочити  •  приточити  •  приточувати  •  притошний  •  притрапитися  •  притрапка  •  притрапунок  •  притриматися  •  притримуватися  •  притруд  •  притрусити  •  притрут  •  притрухлий  •  притрухнути  •  притрухти  •  притрушувати  •  притрястися  •  притуга  •  притужина  •  притужити  •  притужний  •  притул  •  притула  •  притулити  •  притулок  •  притулювати  •  притуляти  •  притулятися  •  притуманити  •  притуманювати  •  притупати  •  притупити  •  притупувати  •  притупцьовувати  •  притур  •  притухати  •  притхля  •  притхнутися  •  притьма  •  притьмо  •  притьмом  •  притьопати  •  притюжина  •  притюжити  •  притюкнути  •  притюпати  •  притяг  •  притягати  •  притягатися  •  притяжа  •  притяти